TESLINA PISMA

Ići dole

TESLINA PISMA

Počalji od Gretta taj Sub Nov 14, 2015 9:27 pm



TESLINA PISMA MAJCI ĐUKI

Sreda, 18. novembar…
Majko, pri pomisli na Tebe, osećam se nekako teško i turobno, ne znam kako, ali osećam da nisi dobro. Voleo bih da sam kraj Tebe, sad, i da ti prinesem vode . Sve ove godine moje službe čovečanstvu nisu mi donele ništa do uvreda i poniženja. Jutros sam ustao pre nego je svanulo jer sam ponovo čuo nešto što, već, duže, a kroz san, čujem u svojoj sobi. Čuo sam glas koji poje i moli nekim maurskim jezikom lepu tužbalicu ili zov. Jutros sam oterao san s očiju i potvrdio da glas dolazi odsvakud i da ne mogu odrediti da li je s vana ili iznutra. Bojim se da nisam razum, izgubio. O ovom ne smem pričati dr Lajonelu jer ni njemu više ne verujem. Čuo sam da je posećivao gospodina Edisona pre dve sedmice …

Četvrtak, 19. novembar…
Opet mislim na tebe, Majko. Opet imam onaj nemir i tugu u telu. Danas ću pisati u Ured za patente da moj javni eksperiment pomere za jednu sedmicu ranije jer ja moram krenuti kući, u Otadžbinu, krenuti Tebi. Znam, sad, sigurno da nisi dobro, jer onaj glas, onu tužbalicu ponovo sam čuo sasvim svestan i budan. Još sam razuman…

Petak, 20. novembar…
Nisam pisao u Ured za patente, došao je njihov agent da mi donese potvrde i rekao sam mu, lično, svoje naume. Rekao je da žali, ali da se termini ne mogu pomerati s obzirom da su kongresmeni iz oko 20 saveznih zemalja jedva uskladili termin. Otišao sam do Vodopada i rekao svojim momcima da okrenu turbine i da čekaju na moj poziv, sutra, spremni.

Ja sam odlučio da čovečanstvu darujem ono što mu pripada i vraćam se u Evropu, Tebi, Majko. Vlade zemalja su iste ovde kao i kod kuće. Shvatio sam, sad, na kraju, da je čovečanstvo zavisno o vladama i da pojedinac ne može sam promeniti svet. Ali onaj čudan glas me brine. Znam da nešto znači i da ima veze s Tobom, s mojim eksperimentom, s nečim transcedentalnim …

[You must be registered and logged in to see this link.]
Teslina majka Djuka

Subota, 21. novembar…
Draga Majko, sutra polazim u Jugoslaviju. Gospođica Nora je otišla po mom nalogu u Lučku kapetaniju i obezbedila mi kartu do Lisabona, odatle idem vozom do Ciriha, pa onda direktno do kuće. Računam da mi treba oko deset dana, ili dve nedelje, najviše.

Danas sam ušao u Kongresnu zgradu i na sednici Senatora zamolio za par minuta pažnje. Nije im bilo po volji, ali dozvolili su mi. Tražio sam telefon i da me spoje s laboratorijom na Nijagarinim vodopadima. Momci su na moj nalog pustili turbine u pogon i Kongresna sala se obasjala mojom strujom, deset puta jačom od obične, upravo onako kako sam i najavio. Nisu me interesovale njihove reakcije uopšte. Izašao sam odmah napolje, jer nisam ovo radio za njih već za čovečanstvo. Samo sam u momentu kad sam pogledao svetiljku i čekao da “moja” bežična struja dođe s turbina, osetio da nisam ja tvorac ovog sveg.

Osetio sam da je neko ili nešto nosi od Nijagare do Kongresne sale i da je u tom zakonu koji sam smatrao “svojim” otkrićem, nešto što je oduvek postojalo, a da je, samo, meni dato nadahnuće da to uokvirim i čovečanstvu objasnim.

Umjesto sreće i trijumfa, pojavila se neka praznina. Shvatio sam da sam nešto veliko u životu propustio. Nešto kao da sam izostavio, kao da nisam nešto ponuđeno spoznao. Neka formula je bila tako blizu moje spoznaje, a ja je nisam našao ili nisam htio da je nađem. To ima veze s onom maurskom tužbalicom, siguran sam, sad…

Nedelja, 22. novembar…
Ovo pismo nećeš nikad dobiti, Majko. Ne znam zašto ga pišem Tebi koja ga više nikad pročitati ne može… Nek ti je laka zemlja, Majko i oprosti mi što su me moji putevi odveli od Tebe, pa ti ne mogu doći ni na sahranu. Čitam telegram s vešću o tvojoj smrti i prezirem ljude koji nisu bili spremni još pre dve godine da shvate da struja može da se prenese i bez žica. Sad su, evo, videli da može, ali, opet je neće znati vekovima koristiti, jer neko je spalio moju laboratoriju u centru grada do temelja, sa svim spisima i nacrtima. Rekli su mi da se sumnja na gospodina Edisona.

Tako sam ravnodušan da ne prepoznajem sam sebe. Pre bih se, možda i jadao, ali sad više ne jer znam, dobro, da neko ionako sve to drži pod kontrolom i da je “moje” otkriće još prerano došlo za čovečanstvo. I, ustvari, ono uopšte nije “moje”. Znam da to neko nadzire sve i da ima plan, pa sam zato, možda i ravnodušan.

Moj brod za Lisabon polazi u 11 sati. Kola me napolju čekaju.

Ovo pismo ću položiti na tvoj grob, kad stignem na naše seosko groblje. Sad verujem u ono što nikad nisam, da sam tamo, negde, još uvek “Ti” i da tvoj život NIJE zauvek prestao. Sad mi je i žao što nisam hteo nikad da se družim s Turcima jer su oni iste onakve tužbalice pevali kao ona iz mojih praskozorja. Sad se sećam da su oni znali mnogo više nego ja o svim ovim stvarima koje, tek, sad, spoznajem.

Zalud moje godine provedene u nauci, kad ona bejaše jalova. Moli, tamo, za mene, Majko, ako možeš, tom maurskom tužbalicom za izgubljenu dušu svog sirotog neukog sina…

Nikola Tesla
avatar
Gretta

Broj poruka : 2
Datum upisa : 13.11.2015

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: TESLINA PISMA

Počalji od Gretta taj Sub Nov 14, 2015 9:45 pm



TESLINA PISMA SESTRI MARICI

“O Srbijo Stefanova, o kraljevstvo Lazarovo”, stihovi su kojima italijanski pesnik Gabrijele D’Anuncio  počinje „Odu narodu srpskom“ napisanu 1915. Isti taj pesnik je septembra 1919. godine predvodio italijanske legionare koji su u Rijeci izvršili premetačinu stana u kom je živela Marica Kosanović. I tom prilikom, među ostalim vrednostima, uništili i stotinak pisama Maričinog rođenog brata Nikole Tesle.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Legionari koji su 1919. godine okupirali Rijeku


U tekstu objavljenom 2006. u „Sušačkoj reviji“ Ljubinka Toševa-Karpović navodi dokument u kome su popisane stvari koje su italijanski vojnici odneli iz stana u Via del Porto, broj 8, u kom su živeli prota Sava Kosanović i porodica njegovog pokojnog brata, prote Nikole Kosanovića – snaja Marica sa četvoro dece. U dokumentu se navodi da su legionari odneli oko stotinu Teslinih pisama upućenih porodici Kosanović u periodu 1887–1914, kao i pisma Budi Budisavljeviću, velikom županu u Zagrebu. S pismima je odneta i kutija od crvenog pliša sa zlatnim nalivperom i dva mala krsta, poklon Nikole Tesle sestri.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Marica Kosanovic, najmladja sestra Nikole Tesle

Kako u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu nema pisama koje je Tesla slao sestri Marici, a nema ih ni u knjizi „Nikola Tesla, prepiska s rodbinom“, Ljubinka Toševa-Karpović zaključuje da se može pretpostaviti da su pisma uništena u pohari legionara kojima vrednost ovih dokumenata najverovatnije nije bila poznata. U pomenutoj knjizi, koju je Muzej Nikole Tesle izdao 1993, objavljeno je 30 pisama koja su Marica i Nikola Kosanović slali Tesli u periodu od 1889. do 1914. Pisma dokazuju da je Nikola Tesla održavao živu vezu s rođacima u Hrvatskoj, a nekima je i finansijski pomagao. Tako u pismu od 3. februara 1896. Nikola Kosanović zahvaljuje Tesli na poslanom novcu i obaveštava ga da je od strane omladinskog društva „Zora“ iz Beča predložen za dodelu priznanja „zaslužni Srbin“.

[You must be registered and logged in to see this link.]

I nakon smrti supruga Marica nastavlja da piše bratu koji joj redovno šalje novac, ali retko odgovara. Strahujući da ga neko iz porodice nije uvredio, Marica u pismu uverava brata da ga svi moraju „kao sveca gledati i štovati“. I poručuje mu da će i kao udovica izdržati i nastaviti da školuje decu.


Iz stana porodice Kosanović italijanski vojnici su odneli vrednu zbirku starih molitvenika, knjiga i portreta ličnosti iz srpske istorije, kao i originalnu diplomu koju je Sava Kosanović, najmlađi sin Nikole i Marice Kosanović, stekao na pravnom fakultetu u Budimpešti. Diplomata i političar, prvi ambasador Jugoslavije u SAD, Sava Kosanović je u vreme službovanja u Americi sakupio ličnu zaostavštinu svog ujaka Nikole Tesle i preneo je u Jugoslaviju. U toj zaostavštini nema pisama koje slavni naučnik pisao svojom najmlađoj sestri, Kosanovićevoj majci Marici. Iz obesti i neznanja uništili su ih vojnici koji su u jesen 1919. pljačkali i zastrašivali stanovnike Rijeke, legionari Gabrijela D’Anuncia koji su Fiume (italijanski naziv za Rijeku) proglasili za nezavisnu republiku.

[You must be registered and logged in to see this link.]
Sava Kosanovic, Teslin sestric i prvi ambasador Jugoslavije u SAD
avatar
Gretta

Broj poruka : 2
Datum upisa : 13.11.2015

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu